Intervju sa gospodinom Patrikom Lorensom Svinijem, međunarodnim tehničkim ekspertom na projektu IED Srbija 

Novi projekat IED Srbija pruža sveobuhvatnu podršku nadležnim organima u Srbiji

Tokom svoje više od trideset godina duge profesionalne karijere, gospodin Patrik Lorens (Leo) Svini bavio se izdavanjem dozvola i propisima kojima se uređuju emisije iz industrijskih postrojenja u životnu sredinu. Po obrazovanju diplomirani biolog, Svini je takođe završio stručno usavršavanje u oblasti opšteg i planskog prava, kao i prava koje se odnosi na zaštitu životne sredine. Više od dvadeset pet godina proveo je na poslovima rukovođenja multidisciplinarnim timovima u Agenciji za zaštitu životne sredine Irske, motivišući stručni rad njihovih članova. Predstavljao je Agenciju na nacionalnim  i evropskim događajima, doprinoseći i utičući na razvoj politika koje se odnose na propise i upravljanje u životnoj sredini na nacionalnom i evropskom nivou. Od 2000. godine intenzivno radi kao međunarodni tehnički ekspert na brojnim projektima u oblasti zaštite životne sredine, a od 2015. godine radi na projektima sprovođenja Direktive o industrijskim emisijama u Srbiji. Penzionisao se u Agenciji 2019. godine, i sada se bavi savetničkim poslom u oblasti regulative u životnoj sredini, kako u Irskoj, tako i na međunarodnom nivou.

IED Srbija: Leo, možete li nam ukratko reći nešto o sebi i svom dugogodišnjem iskustvu na poziciji rukovodioca u Agenciji za životnu sredinu Irske, i koje prednosti i znanja verujete da možete podeliti u svojoj sadašnjoj ulozi radeći u Srbiji sa industrijom, lokalnim ekspertima i predstavnicima organa nadležnih za zaštitu životne sredine?

Leo Svini: Karijeru sam započeo kao naučnik u irskoj lokalnoj samoupravi, radeći u oblasti regulative u životnoj sredini. Lokalna samouprava u Irskoj nadležna je za širok spektar funkcija u životnoj sredini, uključujući kvalitet vode, podzemne vode, otpadne vode, vodu za piće, vazduh, buku, otpad, i slično. Kao deo veoma malog tima, moje odgovornosti su se kretale od prikupljanja uzoraka, analiziranja i pripreme različitih izveštaja, koji su uključivali preporuke. Povremeno moj posao je uključivao i pojavljivanje u sudovima. Imajući sve to u vidu, u tom periodu sam stekao iskustvo i napravio greške koje pripadaju počecima u karijeri. Ubrzo nakon uspostavljanja Agencije za životnu sredinu, već 1994. godine, prešao sam da radim u toj instituciji. Kao nova organizacija, Agencija se suočila sa obavezama sprovođenja novog zakonodavstva i politike, kao i razvojem sistema i procedura u skladu sa nacionalnim pravnim i administrativnim zahtevima, ali i sa zahtevima Evropske unije. Tokom 25 godina provedenih u Agenciji, radio sam na više nivoa i u različitim ulogama, ali prvenstveno na izdavanju dozvola i kontroli i nadzoru. Po mom mišljenju, prednosti koje imam kao član tima aktuelnog projekta u Srbiji uključuju mogućnost da sa drugima podelim svoje iskustvo i stručnost, što će, nadam se, pospešiti i nadograditi njihovo profesionalno iskustvo.  

Srbiju posećujem od 2009. godine, radeći na raznim projektima unapređenja životne sredine u okviru različitih donatorskih grupa. Shodno tome, dobro sam upoznat sa propisima, sistemom, politikama i praksom u Srbiji u oblasti zaštite životne sredine i zdravlja ljudi. Trenutno radim na projektu „Zelena tranzicija – Implementacija Direktive o industrijskim emisijama u Srbiji u periodu 2021-2025. godine“. Moja uloga ovde u suštini podrazumeva pružanje podrške Ministarstvu zaštite životne sredine Republike Srbije u pripremi podzakonskih akata koji proizilaze iz novog Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, što se u suštini postiže kroz niz ciljanih i praktičnih mehanizama. Podrška se uopšteno ostvaruje kroz primenu najboljih dostupnih tehnika (BAT) u pripremi nacrta integrisanih dozvola. Aktivnosti uključuju obuke za izdavaoce dozvola i inspektore iz Ministarstva zaštite životne sredine i sa lokalnog nivoa. Time se aktuelna politika, sistemi i prakse usklađuju sa najboljom praksom u oblasti propisa i administrativnih zahteva Evropske unije (EU) u sektoru životne sredine. Integrisanom dozvolom, izdatom na osnovu ovog procesa, primenjuju se najbolje dostupne tehnike na lokalnom nivou, što rezultira opštom zaštitom zdravlja ljudi i životne sredine.

Moja uloga na projektu uključuje direktan kontakt, saradnju i povezivanje sa zaposlenima u Ministarstvu zaštite životne sredine i organima nadležnim za izdavanje dozvola i inspekciju, kao i sa zaposlenima u industrijskim postrojenjima. Kolege sa kojima radim vrsni su stručnjaci sa dugogodišnjim iskustvom u svojoj oblasti. Svoju ulogu vidim u preklapanju postojeće prakse izdavanja dozvola i vršenja kontrole i nadzora, i orijentisanju ove prakse prema načinima koji se primenjuju u Evropskoj uniji. Kolege sa kojima sarađujem puni su entuzijazma, saradljivi su i pokazuju veliku zainteresovanost za rad. Ne slažu se uvek sa mojim stavovima i brzo ukažu na nepravilnosti ili neki bolji pristup određenom problemu. Uvek uživam u radu sa njima i zaista i sam dosta učim iz našeg zajedničkog rada.

Radionice i obuka na terenu stvara platformu za razvijanje bližih radnih i operativnih odnosa sa inspektorima. Posebna mi je čast i zadovoljstvo kada uočim profesionalni razvoj i napredovanje pojedinaca, kao i primenu elemenata obuke inspektora na terenu.

IED Srbija: Angažovani ste kao ekspert na projektu „Zelena tranzicija – Implementacija Direktive o industrijskim emisijama u Srbiji u periodu 2021-2025. godine“, koji se prvenstveno bavi izradom integrisanih dozvola za odabrane industrijske operatere i prenošenje znanja nadležnim inspektorima kroz nekoliko modula teorijske i praktične obuke u ovoj oblasti. Po Vašem mišljenju, kojoj oblasti zaštite životne sredine treba posvetiti najviše pažnje u radu na terenu? Koje su ključne tačke i gde je najveći prostor za poboljšanje?

Leo Svini: Srbiju posećujem od 2009. godine i radujem se svakom novom dolasku. Ne radi se samo o fantastičnoj hrani, piću i gostoprimstvu, već posebno uživam u radu sa mojim kolegama i mnogim drugim ljudima sa kojima se srećem tokom naših poseta industrijskim postrojenjima širom zemlje. U više navrata posetio sam industrijska postrojenja u Srbiji gde sam bio više nego impresioniran upravljanjem životnom sredinom i radom postrojenja koje ispunjava, a u nekim slučajevima i prevazilazi najbolje dostupne tehnike i evropske zahteve u mnogim aspektima. Iz perspektive životne sredine, i dalje ostajem zatečen smetlištima razbacanim po seoskim područjima. Takva nedozvoljena odlagališta otpada mogu dovesti do znatnog uticaja na životnu sredinu, pre svega na površinske i podzemne vode, izvorišta vode za piće. Pored toga, ona često postaju smetlišta za opasan otpad, koja mogu izazvati dodatne probleme u vezi sa neprijatnim mirisima i štetočinama na lokalnom nivou. Pored toga, uticaji ovih smetlišta mogu trajati godinama u budućnosti. Takođe postoji trenutak u kom će na kraju ova smetlišta morati da se očiste, što će podrazumevati ogromne troškove za poreske obveznike i budžet. Pozitivno je, međutim, da se trenutno intenzivno radi na razvoju regionalnih deponija.

IED Srbija: Budući da je Vaše iskustvo u radu sa brojnim predstavnicima stručne javnosti u Srbiji bogato i raznovrsno, koje su Vaše preporuke za mlade ljude koji završavaju studije i žele da se usredsrede na oblast zaštite životne sredine, a svoju karijeru posvete pitanjima smanjenja industrijskog zagađenja?

Leo Svini: Karijera u nauci o životnoj sredini, po mom mišljenju, je toliko raznolika i široka oblast da se uvek može nešto novo naučiti i nikada nije bez izazova. Radeći kao naučnik u ovoj oblasti, možete svoje naučno znanje raširiti na više frontova u različitim aspektima zaštite životne sredine i zdravlja ljudi. Od vas će se zahtevati da imate određeni nivo znanja o uticaju na životnu sredinu, tačnije na svaki od njenih medijuma, kao i da ste upoznati sa merama i tehnikama za ublažavanje i kontrolu štetnih uticaja. Ponekad se od vas traži da budete mikrobiolog, biolog, hemičar, inženjer, i slično. Pored toga, od vas će se svakako tražiti da razumete i poštujete ogroman broj zakona i propisa u ovoj oblasti.

Kada ste naučnik koji radi na primeni propisa u oblasti životne sredine, uvek je neophodno da razmotrite situaciju ili problem sa kojim se suočavate iz naučne, ali i iz pravne perspektive. Koristim analogiju dva šešira – prvo pod jednim razmotrite problem i rešenje iz perspektive zaštite životne sredine, zatim skinete taj i stavite zakonodavni šešir i razmotrite situaciju iz pravne perspektive. Kao nadležni organ, morate da budete sigurni da ispunjavate zahteve obe ove oblasti. To je karijera u kojoj nikada ne prestajete da učite i nikada vam nije dosadno. Meni je posebno drago što imam sreću da radim u ovoj oblasti i mogu je samo toplo preporučiti svima koji imaju interesovanje za promenljivu i izazovnu budućnost.