Kao šefica Odseka za cirkularnu ekonomiju i održivi razvoj, gospođa Vučinić zadužena je za koordinaciju, planiranje i sprovođenje aktivnosti za uvođenje cirkularne ekonomije u planska dokumenta usmerena ka postizanju održivog razvoja pri Ministarstvu zaštite životne sredine, ali ona je i svojevrsni glasnogovornik i zagovornik ovih principa u svakodnevnom životu svih nas. Svoju karijeru brižljivo je gradila u okviru ministarstva obavljajući odgovorne poslove u Odeljenju za upravljanje otpadom i Odeljenju za integrisane dozvole. Zbog svoje dugogodišnje posvećenosti politikama održivog razvoja čest je učesnik konferencija i stručnih skupova u ovoj oblasti, kao i događaja koji imaju za cilj podizanje ekološke svesti i edukaciji novih generacija u skladu sa principima očuvanja životne sredine.
IED Srbija: Gospođo Vučinić, kako je došlo do ideje za organizaciju obuke iz primene propisa u oblasti zaštite životne sredine za studente Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu koju je sprovelo Ministarstvo zaštite životne sredine i koji su bili njeni glavni ciljevi? Budući da ste inicijator ove obuke, koja ključna znanja i veštine ste želeli da prenesete studentima i da li se planira organizacija sličnih obuka u budućnosti?
Aleksandra Vučinić: Ministarstvo zaštite životne sredine i Tehnološko-metalurški fakultet u Beogradu imaju dugogodišnju, veoma uspešnu saradnju u sprovođenju različitih aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine. Jedna od aktivnosti na koju smo veoma ponosni je sporazum koji smo potpisali 3. novembra 2023. godine, a odnosi se na program predavanja koja su državni službenici iz ministarstva pripremili i sproveli za studente osnovnih, master i doktorskih studija Tehnološko-metalurškog fakulteta. Svako predavanje posvećeno je jednoj tematskoj celini i zakonodavnom okviru u oblasti zaštite životne sredine, poput procene uticaja na životnu sredinu, industrijskog zagađenja, upravljanja otpadom, kvaliteta vazduha, klimatskih promena, cirkularne ekonomije, održivog razvoja i drugih. Obuka je trajala devet nedelja u formi jedne dvosatne sesije nedeljno, a zaposleni u odgovarajućim sektorima ministarstva prenosili su studentima svoja znanja ali i dragocena iskustva u sprovođenju predmetne teme.
Cilj ove naše inicijative je da se studenti koji će se po završetku studija zaposliti u industriji kao inženjeri upoznaju sa propisima iz oblasti zaštite životne sredine kako bi što bolje izvršavali radne obaveze na svojim budućim poslovima. Pored ovih predavanja paralelno su organizovane i stručne posete kompanijama u saradnji sa zaposlenima na fakultetu i ekspertima projekta IED Srbija koji se realizuje na fakultetu. Nakon svakog predavanja studenti su imali prilike da postavljaju pitanja i da u otvorenom razgovoru sa službenicima ministarstva dobiju odgovore na sve nedoumice i eventualne nejasnoće na koje su nailazili u toku studija ali i na ono što ih očekuje u radu u okviru kompanija. Ovakve inicijative su veoma važne za napredak u saradnji privrede i ministarstva, kao i za karijere mladih inženjera u ovoj oblasti. Uspešna saradnja između fakulteta i Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije dodatno je naglasila važnost uključivanja mladih u projekte i poslove u oblasti zaštite životne sredine, i u tom smislu ćemo nastojati da nastavimo sa ovakvim i sličnim aktivnostima i u budućnosti.
IED Srbija: Kakvi su Vaši utisci sa nedavno održanog takmičenja „Tehnološka studija slučaja 2023“ obzirom da ste bili članica žirija? Ovo je drugi put da ste bili član žirija ovog takmičenja pa Vas molimo da podelite i Vaše mišljenje o sveukupnom takmičenju i atmosferi u kojoj se ono odvija.
Aleksandra Vučinić: Takmičenje „Tehnološka studija slučaja“ je jedna lepa zamisao potekla od studenata Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu, sa ciljem da približi i zainteresuje srednjoškolce za posao inženjera. Takmičenje se održava već pet godina zaredom a ja sam imala tu čast da čak dva puta budem u žiriju i ispratim inovativne ideje mladih, obrazovanih ljudi koji ih iz godine u godinu predstavljaju sve veštije, i uz puno znanja i entuzijazma. Nama koji godinama radimo na poslovima unapređenja i zaštite životne sredine ne manjka entuzijazma ali je ovakav vid interakcije sa mladima jedno posebno iskustvo i profesionalno osveženje. Atmosfera na takmičenjima je uvek vesela i podsticajna, iako su zadaci takmičenja veoma ozbiljni poput iznalaženja inovativnih rešenja usklađenih sa konceptom cirkularne ekonomije u industriji tekstila ili predlog načina za hvatanje ugljenika odnosno ugljendioksida iz vazduha. Svaki put se iznova obradujem kada vidim da mlade generacije imaju svest o značaju i važnosti zaštite životne sredine i nakon završetka takmičenja budem uverenija da je budućnost planete čiji su resursi ograničeni u pravim rukama.
IED Srbija: Budući da ste pomenuli prirodne resurse, iskoristićemo priliku da Vas upitamo koji su po Vašem mišljenju glavni prioriteti u oblasti cirkularne ekonomije na kojima će biti fokus u ovoj godini?
Aleksandra Vučinić: Prioriteti u oblasti cirkularne ekonomije postavljeni su Programom razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji za period 2022-2024. godine koji je donela Vlada Republike Srbije. U ovoj godini pripremiće se i novi Program razvoja cirkularne ekonomije za period 2025-2030. godine koji će postaviti nove ciljeve i aktivnosti. Pred nama je svakako nastavak metodičnog rada na prepoznavanju cirkularne ekonomije kao glavnog pravca daljeg razvoja, kao i nastavak edukacije, modernizacije i jačanja saradnje sa privrednim sektorom i akademskom zajednicom kako bismo stvorili podsticajno okruženje za razvoj cirkularnih poslovnih modela. U tom smislu važno je nastaviti sa programima podrške inovacijama u proizvodnim procesima budući da su one neophodne za postizanje održive budućnosti. Ministarstvo je 2020. godine izradilo dokument „Mapa puta za cirkularnu ekonomiju u Srbiji“, koji predstavlja putokaz za prelaz na model cirkularne ekonomije koji pored ekonomske dimenzije, uzima u obzir i društvene aspekte, i zaštitu životne sredine i prirodnih resursa. Preporuka je da po uzoru na nacionalni dokument svaka lokalna samouprava izradi svoju mapu puta cirkularne ekonomije jer svaka zajednica ima svoje specifične okolnosti i aktere koje treba povezati na ovom putu. Osim toga želimo da intenziviramo napore i da dodatno razvijamo strategije za promociju recikliranja i ponovne upotrebe materijala naročito u industrijskom sektoru. Na kraju, nastavićemo da se fokusiramo na obrazovanje i podizanje svesti javnosti o važnosti cirkularne ekonomije i njenom potencijalu da unapredi našu ekonomiju i zaštiti životnu sredinu.