Poštovani, podsećamo Vas da je u septembru mesecu 2019. godine usvojen Pravilnik o listi aktivnosti koje mogu da budu uzrok zagađenja i degradacije zemljišta, postupku, sadržini podataka, rokovima i drugima zahtevima za monitoring zemljišta, („Službeni glasnik RS“, broj 68/19). Pravilnik daje bliže odredbe vezane za obavezu vršenja monitoringa – periodičnih analiza zemljišta na kome se obavljaju industrijske aktivnosti, propisanu Zakonom o zaštiti zemljišta, sa ciljem da se dobiju podaci o stanju i kvalitetu zemljišta pre početka, u toku i po završetku obavljanja tih aktivnosti.
Prilikom izrade zahteva za integrisanu dozvolu (plana monitoringa) ili izrade integrisane dozvole, treba uključiti zahteve ovog Pravilnika i uzeti u obzir njegove odredbe. Lista aktivnosti na koje se odnosi Pravilnik (Prilog 1) obuhvata uglavnom aktivnosti iz sektora energetike, prerađivačke industrije i poljoprivrede, a primenjuje se i na nova i postojeća postrojenja.
U oblasti prehrambene industrije ovaj pravilnik se odnosi na:
- Klanice sa proizvodnim kapacitetom većim od 50t na dan;
- Postrojenja za tretman i obradu životinjskih sirovina (izuzev mleka) u cilju prozvodnje prehrambenih proizvoda sa proizvodnim kapacitetom većim od 75t finalnih proizvoda na dan;
- Postrojenja za tretman i obradu biljnih sirovina u cilju prozvodnje prehrambenih proizvoda sa proizvodnim kapacitetom većim od 300t na dan (prosečna tromesečna vrednost);
- Postrojenja za tretman i preradu mleka, kod kojih je količina primljenog mleka veća od 200t na dan (prosečna godišnja vrednost).
U sektoru poljoprivrede ovaj pravilnik se odnosi na postrojenja za tov životinja (farme) sa kapacitetom za smeštaj životinja većim od:
- 40.000 mesta za živinu,
- 2.000 mesta za svinje (težine preko 30kg),
- 750 mesta za krmače,
- 200 mesta za goveda.
Prema Pravilniku potrebno je vršiti analizu zemljišta pre izgradnje postrojenja (za nova postrojenja), za vreme njegove eksploatacije i po prestanku rada postrojenja. Analiza zemljišta se vrši periodično na pet godina, osim u slučaju kada se analizom utvrdi kontaminacija zemljišta štetnim materijama u koncentracijama iznad graničnih, a koja je rezultat aktivnosti koje se izvode na datoj lokaciji. Tada se ovaj period skraćuje na godinu dana i primenjuje se sve dok rezultati analize u tri uzastopne godine ne pokažu da su koncentracije štetnih materija ispod graničnih vrednosti.
Monitoring zemljišta obuhvata praćenje parametara kao što su:
- mehanički sastav zemljišta,
- kiselost zemljišta (aktivna kiselost pH u H2O, supstituciona kiselost pH u 1M КCl),
- sadržaj CaCO3,
- kapacitet izmenjivih katjona,
- stepen zasićenosti bazama,
- sadržaj organske materije.
U zavisnosti od vrste aktivnosti koja se obavlja može da obuhvati ispitivanje i fizičkih i hemijskih svojstava zemljišta i drugih parametara.
Prema Zakonu o zaštiti zemljišta vlasnik ili korisnik zemljišta ili postrojenja, čija delatnost, odnosno aktivnost može da bude ili jeste uzrok zagađenja i degradacije zemljišta, dužan je da vrši monitoring zemljišta. Uzorkovanje zemljišta i analizu parametara kvaliteta zemljišta vrši
akreditovana i ovlašćena organizacija u skladu sa ovim zakonom, koju angažuje operater. Podaci o kvalitetu zemljišta dostavljaju se Agenciji za zaštitu životne sredine, na godišnjem nivou, najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.
Podsećamo vas da projekat IED Srbija redovno ažurira svoje internet i Facebook stranice, kao i Instagram i Youtube platformu pa vam preporučujemo da ih redovno pratite.
https://www.iedserbia.org
https://www.facebook.com/ied.serbia
https://www.instagram.com/iedserbia
https://www.youtube.com/channel/UCpAq3MR8CMZixSNF0vTCngw
