Dr Rihard Šlahta doktorirao je fizičku hemiju na Tehničkom fakultetu Univeziteta u Minhenu, a radeći u organima bavarske vlade, stekao je više od 33 godine profesionalnog iskustva u oblasti zaštite životne sredine. Od 2014. godine obavlja funkciju rukovodioca Odeljenja za tehničku zaštitu životne sredine pri Vladi Gornje Bavarske. Njegove dužnosti obuhvataju sprovođenje i primenu Direktive o industrijskim emisijama (IED), sa fokusom na primenu najboljih dostupnih tehnika (BAT) u postupku izdavanja dozvola, praćenju emisija i inspekciji industrijskih postrojenja. Njegove tehničke oblasti interesovanja pre svega uključuju planiranje kvaliteta vazduha, isparljiva organska jedinjenja (VOC) i hemijska postrojenja, rafinerije i postrojenja za tretman otpada.
Dr Šlahta je aktivni član više tehničkih radnih grupa na nivou EU i Nemačke koje se bave izradom i revizijom referentnih dokumenata o najboljim dostupnim tehnikama (BREF), uključujući površinski tretman organskim rastvaračima (STS), tekstilnu industriju, hlor-alkalni proces, proizvodnju velikih količina organskih hemikalija i tretman otpadnih gasova u hemijskom sektoru. Takođe je član nemačke nacionalne ad hoc ekspertske grupe za 31. BImSchV (nacionalna primena EU Direktive o isparljivim organskim jedinjenjima 1999/13/EC – Poglavlje V Direktive IED), a učestvovao je i u brojnim inicijativama u okviru Alpske konvencije i programa „Čist vazduh za Evropu“ (CAFE). Pored regulatornih zadataka, angažovan je i na obukama kadrova za zaštitu životne sredine u primeni BAT i inspekcijskih postupaka u drugim zemljama, u projektima koje finansira Evropska komisija ili nemačka vlada, uključujući Jermeniju, Rumuniju, Sloveniju, Tursku, Izrael, Moldaviju, Severni Kipar i dr.
Od 2010. godine pruža podršku Srbiji u usklađivanju sa zakonodavstvom EU u oblasti zaštite životne sredine, kroz učešće u više projekata tehničke pomoći i tzv. Twinning projekata. Učestvovao je u projektu eVOC Srbija (2019-2022. godine), u okviru kojeg je pružao ekspertsku podršku za implementaciju Direktive EU o isparljivim organskim jedinjenjima (VOC). Doprineo je i realizaciji projekata PLAC I i PLAC II, kroz obuke o kontroli emisija VOC i zahtevima iz Poglavlja V Direktive IED. Njegov najnoviji angažman na projektu IED Srbija obuhvata ekspertsku podršku u pripremi Specifičnog plana implementacije direktive (DSIP) za IED i izgradnju kapaciteta u vezi sa novim IPPC aktivnostima i procedurama izdavanja integrisanih dozvola.
IED Serbia: Riharde, da li biste mogli ukratko da se predstavite i podelite ključne aspekte svog profesionalnog iskustva u oblasti zaštite životne sredine, posebno u vezi sa dosadašnjom saradnjom sa institucijama u Srbiji?
Dr Rihard Šlahta: Nakon što sam 1992. godine doktorirao fizičku hemiju, započeo sam profesionalnu karijeru kao inspektor za zaštitu životne sredine u Državnoj agenciji za životnu sredinu Bavarske. Sledeće faze karijere proveo sam u Ministarstvu za zaštitu životne sredine Bavarske, gde sam radio oko deset godina. Od 2014. godine sam načelnik Odeljenja za tehničku zaštitu životne sredine pri Vladi Gornje Bavarske. Moje profesionalno delovanje oduvek je bilo usko povezano sa IPPC Direktivom i Direktivom o industrijskim emisijama (IED), sa fokusom na izdavanje dozvola, primenu BAT, kao i praćenje i kontrolu emisija. Danas obavljam rukovodeću funkciju i odgovoran sam za sprovođenje i primenu zahteva Direktive o industrijskim emisijama u oblasti tehničke zaštite životne sredine na području svog okruga. Zahvaljujući višegodišnjem profesionalnom iskustvu sa ovakvim postrojenjima, imao sam priliku da budem član tehničkih radnih grupa Evropske unije i nemačkih nacionalnih radnih grupa za izradu BREF dokumenata za površinski tretman organskim rastvaračima (STS), proizvodnju velikih količina organskih hemikalija (LVOC), tekstilnu industriju i tretman otpadnih gasova u hemijskom sektoru (WGC).
U okviru češko-nemačkog Twinning projekta 2010. godine, pružio sam podršku Ministarstvu zaštite životne sredine Republike Srbije u izradi predloga za primenu Direktive 1999/13/EC o emisijama rastvarača i VOC Petrol direktiva – faza I i faza II. Kasnije sam imao priliku da obučavam predstavnike nadležnih organa, naročito inspektore, kroz mnogobrojne projekte koje je finansirala Evropska unija. Tokom rada sa srpskim kolegama razvio sam blisku povezanost sa Srbijom i njenim građanima i više puta sam u slobodno vreme putovao po zemlji. Zahvaljujući tim divnim iskustvima, imam snažan lični motiv da podržim Srbiju u najvećoj mogućoj meri, prenoseći svoje znanje u primeni i sprovođenju zakonodavstva EU, kao što su Direktiva o industrijskim emisijama i VOC Petrol direktive – faza I i faza II.
IED Serbia: U okviru projekta „Zelena tranzicija – primena Direktive o industrijskim emisijama u Srbiji – IED Srbija“, Vaša uloga obuhvata podršku izradi Specifičnog plana implementacije direktive (DSIP) za Direktivu o industrijskim emisijama (IED), kao i pomoć operaterima u identifikaciji i rešavanju potencijalnih neusaglašenosti sa graničnim vrednostima emisija i sprovođenju mera za postizanje potpune usklađenosti sa IED. Koji su glavni izazovi i prioriteti u ovoj fazi izrade DSIP-a?
Dr Rihard Šlahta: Najpre želim da istaknem da sam uvek nailazio na izuzetno motivisane i posvećene operatere koji su iskreno zainteresovani za unapređenje svojih ekoloških performansi. Operateri su, uopšteno posmatrano, dobro obučeni i u većini slučajeva vrlo dobro upoznati sa izazovima u oblasti zaštite životne sredine. Međutim, kao i u mnogim drugim zemljama, prisutna su očigledna budžetska ograničenja. To znači da operateri često moraju da donose teške odluke o tome kako i gde ulagati u svoja postrojenja. Problemi se posebno javljaju kod starijih postrojenja koja dugi niz godina nisu imala ulaganja u unapređenje efikasnosti proizvodnje i zaštite životne sredine. Jasno je da postoji značajan jaz između tih postrojenja i sličnih postrojenja u EU, koja su decenijama u obavezi da primenjuju BAT u skladu sa Direktivom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine (IPPC) iz 1996. godine. Drugim rečima, mnoga starija postrojenja u Srbiji, koja još nisu ulagala u ekološke performanse i efikasnost proizvodnje, sada se suočavaju sa ozbiljnim teškoćama u ispunjavanju obavezujućih standarda EU utvrđenih u zaključcima BAT u okviru Direktive o industrijskim emisijama. Da bi se ta postrojenja održala i očuvala radna mesta, biće neophodno razviti pojedinačne, specifične planove za implementaciju direktive, koji mogu da usmere proces industrijske transformacije na realan i izvodljiv način. Lično smatram da će, do trenutka kada ta postrojenja postignu ciljeve transformacije, već stupiti na snagu novi zahtevi EU u oblasti zaštite životne sredine, te se ceo proces može doživeti kao neprekidan. Ipak, u globalizovanom i konkurentnom svetu, spremnost na kontinuirano unapređenje i promene postaje sve važnija. To je vidljivo i u naporima operatera širom sveta da smanje potrošnju energije usled rasta energetskih troškova i da se usklade sa ambicioznim klimatskim ciljevima.
IED Serbia: Nedavno ste učestvovali na tehničkoj radionici posvećenoj novim kategorijama i potkategorijama industrijskih aktivnosti koje će, usled usklađivanja sa IED, biti obuhvaćene zahtevima za izdavanje integrisanih (IPPC) dozvola. Koje su bile ključne teme i zaključci radionice i kakve ste povratne informacije dobili od učesnika?
Dr Rihard Šlahta: Glavne teme radionice za jačanje kapaciteta bile su podizanje svesti i informisanje novih operatera IED i nadležnih organa o novim kategorijama iz Aneksa I Direktive 2010/75/EU u poređenju sa „starom“ Direktivom IPPC 96/61/EC od 24. septembra 1996. godine. Radionicu je organizovao projekat IED Srbija u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine Republike Srbije i Privrednom komorom Srbije, i tom prilikom su učesnicima predstavljene najnovije informacije o planiranim zakonodavnim promenama.
Učesnici su pokazali veliko interesovanje za najnovije izmene zakonodavstva i najbolje dostupne tehnike. Kao što se i očekivalo, predstavnici industrije ukazali su na to da će novi zahtevi iziskivati znatna finansijska ulaganja. Međutim, usklađivanje sa pravnim tekovinama EU je obavezno u procesu pristupanja, što uključuje i primenu i sprovođenje Direktive o industrijskim emisijama i najboljih dostupnih tehnika. Vraćajući se na prethodno pitanje, izrada DSIP-a u skladu sa specifičnom situacijom svakog postrojenja, uzimajući u obzir razliku između postojeće tehnologije i zahtevanih ekoloških performansi, od ključnog je značaja za postizanje uravnoteženog procesa tehničke transformacije između zahteva zaštite životne sredine i ekonomskih potreba. Dugoročno posmatrano, zatvaranje tog tehnološkog jaza doneće korist srpskim kompanijama, jer će ih učiniti konkurentnijim i spremnim za budućnost. Individualni pristup je neophodan, budući da su mnoge industrijske kompanije u Srbiji već dostigle visok tehnološki nivo. Projekat IED Srbija predstavlja izuzetnu priliku za operatere da provere usklađenost sa relevantnim Zaključcima o BAT Evropske unije, ili da dobiju podršku u izradi DSIP-a.
Želeo bih da istaknem da je pristup koji je Srbija usvojila pokretanjem ovog projekta, pod rukovodstvom Centra za čistiju proizvodnju Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu, izuzetan i jedinstven. Učestvovao sam u brojnim projektima u ovoj oblasti u drugim zemljama, ali ovaj pristup i koncept primene IPPC i IED kroz projekat IED Srbija smatram posebno pogodnim za ostvarivanje ciljeva implementacije. Projekat omogućava saradnju između nadležnih organa i operatera, uz pružanje tehničkih saveta i podrške za ispunjavanje zahteva EU – izuzetno efikasan model!