Gospodin Aleks Radvej međunarodni je konsultant za zaštitu životne sredine i menadžer sa dugogodišnjim iskustvom u kontroli zagađivanja koje potiče od velikih industrijskih postrojenja, tretmanu otpadnih voda, kontroli kvaliteta vode i sanaciji kontaminiranog zemljišta. Završio je postdiplomske studije na Imperial Koledžu u Londonu, a zatim i na Univerzitetu u Mančesteru. Njegove specijalnosti uključuju kontrolu industrijskog zagađivanja, primenu i razmenu informacija o najboljim dostupnim tehnikama (BAT) i registrima ispuštanja i prenosa zagađujućih materija (PRTR).
IED Srbija: Gospodine Radvej, možete li nam reći nešto više o svojoj karijeri, budući da imate više od četrdeset godina iskustva u oblasti zaštite životne sredine, bili ste inspektor za kontrolu zagađivanja, kreirali ste politike zaštite životne sredine, radeći za Evropsku komisiju, Agenciju za životnu sredinu Engleske i, odnedavno, za Organizaciju za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD)?
Gospodin Aleks Radvej: Moje prvo profesionalno iskustvo podrazumevalo je praktičnu primenu zakona o kontroli zagađivanja – procenu zahteva operatera za izdavanje dozvole, određivanje uslova u dozvolama, a zatim praćenje poštovanja uslova iz dozvole kroz kombinaciju neformalnih saveta i formalnih radnji, kao što su inspekcije i revizije. Povremeno je to obuhvatalo i pravne postupke, kao što su nalozi za sprovođenje korektivnih mera i sudski postupci.
Na osnovu tog praktičnog znanja i iskustva, moja karijera je napredovala u pravcu kreiranja politika za kontrolu industrijskog zagađenja. Prvobitno je ta aktivnost realizovana na nacionalnom nivou u Ujedinjenom Kraljevstvu, ali sam zatim prešao da radim za Evropsku komisiju u Sevilji (Španija), gde sam nadgledao razmenu informacija i pisao Referentni dokument o najboljim tehnikama (BREF) za organsku hemijsku industriju velikog obima proizvodnje (LVOC).
Nakon toga sam u dva navrata radio u Evropskoj komisiji u Briselu (Belgija). Moje prvo četvorogodišnje angažovanje je uglavnom uključivalo implementaciju Direktive o industrijskim emisijama (IED) i doprinos razmeni informacija o sektorskim BAT. Nedavno sam proveo šest godina kao vodeći ekspert za Evropsku komisiju za registre ispuštanja i prenosa zagađujućih materija (PRTR), kako na nivou EU, tako i na međunarodnom nivou, gde sam dao doprinos Kijevskom protokolu UNECE. Ovo se dalje prenelo na pružanje podrške u izradi nacrta predloga Evropske komisije za revizije Uredbe o E-PRTR i Direktive o industrijskim emisijama.
IED Srbija: S obzirom na vaše iskustvo kao autora BREF dokumenta za Evropsku kancelariju za IPPC, možete li da podelite svoje stavove o tome kako izdavaoci dozvola mogu efikasno da koriste BREF dokumente da bi postavili uslove dozvole prema Direktivi o industrijskim emisijama? Koji su neki od ključnih izazova i najboljih praksi u primeni BAT za industrijske emisije?
Gospodin Aleks Radvej: Važno je zapamtiti da Zaključci o BAT, kako su objavljeni u Službenom listu EU, predstavljaju standard za postavljanje uslova u dozvoli. Zaključci o BAT su izvedeni iz BREF dokumenta, koji daje osnovu za njih, i taj obimni dokument može biti korisna pomoć za razumevanje namere određenih izjava u Zaključcima o BAT.
Sve zemlje suočavaju se sa izazovom integrisanja BAT zahteva u okvir svojih nacionalnih procedura izdavanja dozvola. Iskustva drugih zemalja mogu biti informativna za Srbiju u razumevanju kako implementirati IED/IED 2.0 i zato je korisno da ovaj projekat ima ekspertizu iz većeg broja zemalja EU (i bivše EU).
Takođe, Mreža Evropske unije za primenu i sprovođenje zakona o životnoj sredini (IMPEL) je međunarodno neprofitno udruženje organa za zaštitu životne sredine država članica Evropske unije, zemalja u procesu pridruživanja i potencijalnih kandidata za pridruživanje Evropskoj zajednici. IMPEL je izradio niz materijala sa uputstvima o izdavanju dozvola u skladu sa Direktivom o industrijskim emisijama, i ja ih preporučujem srpskim vlastima kao dobar i praktičan izvor informacija.
Očigledno je da definitivne smernice za izdavaoce dozvola dolaze od same Evropske komisije. Te smernice imaju oblik dokumenata na internet stranici Komisije, kao i na prilično skrivenom forumu CIRCABC. Takođe se u okviru Ekspertske grupe za industrijske emisije (IEEG) vode korisne diskusije o implementaciji, pri čemu ova grupa okuplja države članice i Komisiju u redovnom, ali neformalnijem okruženju.
IED Srbija: Kao međunarodni tehnički ekspert za projekat IED Srbija, održaćete predavanje 5. novembra tokom radionice za izdavaoce dozvola, fokusirajući se na novi pravni okvir EU i promene koje je uvela revidirana Direktiva o industrijskim emisijama (IED). Možete li nam dati pregled ključnih izmena u IED 2.0 i kako će one uticati na rad nadležnih organa i operatera?
Gospodin Aleks Radvej: Evropska unija već gotovo 30 godina primenjuje integrisanu kontrolu zagađivanja u velikim industrijskim postrojenjima, prvo putem IPPC direktive iz 1996. godine, a zatim i Direktive o industrijskim emisijama (IED) iz 2010. godine. Ove kontrole doprinele su značajnom smanjenju emisija glavnih zagađujućih materija, naročito sumpor-dioksida, azotnih oksida i suspendovanih čestica u vazduh; međutim, primena zakona nije tekla bez problema. To su nedostaci koji se nastoje rešiti uvođenjem IED 2.0.
Prvo, došlo je do nedosledne implementacije Zaključaka o BAT u dozvolama, kako između država članica, tako i među industrijskim sektorima. Ovo podriva jedno od osnovnih principa zakonodavstva EU, odnosno stvaranje jednakih uslova konkurencije. Dakle, IED 2.0 će sada zahtevati da izdavaoci dozvola postavljaju granične vrednosti emisije koje bliže odražavaju najbolje performanse povezane sa BAT, tj. tu najnižu vrednost u BAT-AEL opsegu. U određenom broju slučajeva, u kojima su potrebna formalna odstupanja, autor dozvole će imati bolje strukturirani skup kriterijuma za procenu pre nego što izda dozvolu.
Drugo, dozvole za IED su do sada posvećivale malo pažnje pitanjima korišćenja resursa, cirkularne ekonomije i dekarbonizacije. Dodatni zahtevi IED 2.0 će predstavljati nov izazov za izdavaoce dozvola i operatere, jer ove teme proširuju obim tradicionalne kontrole industrijskog zagađenja, a pored toga i zato što veliki deo zahteva tek treba da bude u potpunosti definisan, tj. sekundarno zakonodavstvo će obuhvatiti detalje iz Planova industrijske transformacije.
Dakle, IED 2.0 će autorima dozvola i operaterima postaviti brojne nove izazove koji će zahtevati ozbiljno razmatranje.