Gospođa Nataša Uranjek, diplomirani agronom, ekspert u oblasti zaštite životne i ovlašćenik u postupku izdavanja integrisanih dozvola u Republici Hrvatskoj. Na poslovima koji obuhvataju zakonodavni okvir, praktičnu primenu propisa i savetodavni rad u ovoj oblasti uspešno radi već dvadeset godina. Ljubav prema prirodi i svest o značaju očuvanja životne sredine razvila je još u detinjstvu, što je kasnije postalo osnov njenog profesionalnog opredeljenja. Tokom karijere radila je u državnoj upravi, velikoj proizvodnoj kompaniji i konsultantskom sektoru, a danas uspešno vodi sopstvenu firmu „Promo eko“, specijalizovanu za pružanje savetodavnih usluga u oblasti zaštite životne sredine i održivog poslovanja. Pored toga, gospođa Uranjek obavlja i funkciju predsednice Strukovne grupe za zaštitu životne sredine Županijske komore Osijek a potpredsednik je i Grupacije za stručne poslove u zaštiti životne sredine Hrvatske privredne komore (HGK).
IED Srbija: Gospođo Uranjek, Vi ste ovlašćenik u postupku izdavanja integrisanih dozvola u Republici Hrvatskoj. Možete li nam objasniti ulogu ovlašćenika i njen značaj u ovom postupku?
Gospođa Nataša Uranjek: Zakon o zaštiti životne sredine iz 2007. godine po prvi put definisao je pojam ovlašćenika u Republici Hrvatskoj, stručnog pravnog lica koje priprema dokumentaciju za različite postupke u oblasti zaštite životne sredine, uključujući i pripremu dokumentacije za dobijanje integrisane dozvole. Da bi steklo status ovlašćenika, pravno lice mora imati stručni tim sa višegodišnjim iskustvom u izradi studija i poznavanju propisa u datoj stručnoj oblasti.
U prvim godinama primene Direktive o industrijskim emisijama u Hrvatskoj, operateri su mogli sami da pripreme zahtev za izdavanje integrisane dozvole ili da angažuju ovlašćenika. Međutim, praksa je pokazala da samostalna izrada često nije obezbeđivala neophodan kvalitet dokumentacije i potpunost podataka. Zbog toga je Uredbom o integrisanoj dozvoli iz 2014. godine uvedena obaveza da stručnu podlogu zahteva izrađuje ovlašćenik. Ovlašćenik u postupku izdavanja integrisane dozvole, priprema tehničku dokumentaciju, procenjuje usklađenost postrojenja sa najboljim dostupnim tehnikama (BAT), sarađuje sa operaterom na prikupljanju podataka i odgovara zajedno sa operaterom za njihovu tačnost. Ovakav pristup značajno je unapredio kvalitet zahteva i doprineo efikasnijem sprovođenju IED direktive u Hrvatskoj.
Iz iskustva mogu reći da se, pored osnovnog tima, u praksi često angažuju i spoljni saradnici za izradu pojedinih delova dokumentacije, najčešće geolozi, arhitekte i biolozi. U našem slučaju, ta saradnja se pokazala izuzetno korisnom, pa su neki od tih stručnjaka s vremenom postali i stalni članovi tima. Ministarstvo zaštite životne sredine i zelene tranzicije Republike Hrvatske vodi i objavljuje listu pravnih lica ovlašćenih za obavljanje ovih poslova, a danas se na listi nalazi oko stotinu ovlašćenika, od kojih se približno trećina bavi pripremom dokumentacije za integrisane dozvole.
IED Srbija: Nedavno ste, u okviru projekta „Zelena tranzicija – primena Direktive o industrijskim emisijama u Srbiji (IED Srbija)“, održali radionicu posvećenu primeni opštih obavezujućih pravila u postupku izdavanja integrisanih dozvola. Koji su, po Vašem mišljenju, ključni aspekti hrvatskog iskustva u ovoj oblasti koji bi mogli biti primenljivi u Srbiji?
Gospođa Nataša Uranjek: Opšta obavezujuća pravila imaju važnu ulogu u sistemu izdavanja integrisanih dozvola jer pojednostavljuju i ubrzavaju postupak, kako za nadležne organe, tako i za operatere. Na osnovu unapred definisanih i standardizovanih uslova, koji su u skladu sa zahtevima direktive i najboljim dostupnim tehnikama, moguće je doneti kvalitetne odluke u kraćem roku. Time se obezbeđuje veća doslednost i transparentnost, a istovremeno se olakšava praćenje i kontrola ispunjavanja uslova dozvole jer su zahtevi jasni i jedinstveni.
U Hrvatskoj su opšta obavezujuća pravila uvedena još 2008. godine i odnose se na sektor intenzivnog uzgoja odnosno farme svinja i pilića, a proces njihovog unapređenja i dalje traje. Ova pravila značajno olakšavaju rad kako kompanijama, tako i lokalnim vlastima jer su svi potrebni podaci dostupni, a sama izrada dozvole postaje efikasnija i jednostavnija.
Važno je napomenuti da hrvatski sistem predviđa za postojeća postrojenja i realne rokove za postizanje određenih mera zaštite životne sredine i uvođenje novih tehnologija, koji se prilagođavaju složenosti zahvata i visini potrebnih ulaganja. Takav pristup pokazao se kao praktičan i fer prema industriji, jer omogućava napredak uz očuvanje visokog nivoa zaštite životne sredine.
Iskustvo Hrvatske pokazuje da opšta obavezujuća pravila doprinose efikasnijoj implementaciji IED direktive i da bi njihovo uvođenje u Srbiji moglo imati sličan efekat a to je pojednostavljivanje procedura, povećanje pravne sigurnosti i podsticanje dosledne primene najboljih dostupnih tehnika.
IED Srbija: Imate bogato iskustvo u primeni propisa Evropske unije u oblasti zaštite životne sredine i u procesu usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa evropskim. Koji bi bio Vaš savet institucijama i stručnjacima u Srbiji koji se suočavaju sa sličnim izazovima u procesu pristupanja EU?
Gospođa Nataša Uranjek: Iskustvo Hrvatske pokazuje koliko su edukacija i dobra priprema ključni u procesu usaglašavanja sa propisima Evropske unije. Tokom pretpristupnog perioda, zahvaljujući podršci EU, sproveden je niz obuka namenjenih nadležnim institucijama, stručnim licima ali i samim operaterima, što je bilo od presudnog značaja za uspešnu primenu Direktive o industrijskim emisijama.
U početku, mnogi operateri nisu u potpunosti shvatali značaj integrisane dozvole niti su imali pribavljene sve potrebne dozvole koje joj prethode, kao što su vodne ili upotrebne dozvole. Međutim, vrlo brzo su postali svesni neophodnosti ispunjavanja ovih uslova, pa su započeli ozbiljne pripreme i uveli postepene promene u svom poslovanju. Usaglašavanje sa najboljim dostupnim tehnikama (BAT) dovelo je ne samo do usklađivanja sa propisima, već i do konkretnih koristi kao što su smanjenje potrošnje vode i energije, smanjenja količine otpada i otpadnih voda, te ukupno efikasnijeg i održivijeg poslovanja.
Važno je da operateri što pre započnu pripreme za proces usaglašavanja, kako bi imali dovoljno vremena da sagledaju potrebne investicije i planiraju finansijska ulaganja. Razumevanje različitih BAT tehnika i prepoznavanje onih koje najbolje odgovaraju specifičnostima postrojenja omogućava realno planiranje koraka ka potpunoj usaglašenosti i olakšava kasniji proces dobijanja dozvole.
Srbija, baš kao i Hrvatska, ima potencijal da uspešno savlada sve izazove na putu ka punoj primeni evropskih propisa. Ključ je u edukaciji, pravovremenom informisanju i otvorenoj saradnji između nadležnih institucija, operatera i stručne javnosti. Ovakav proaktivan i informisan pristup vodi ka uspešnoj tranziciji prema evropskim standardima, uz očuvanje životne sredine i dugoročne koristi za industriju i društvo u celini.