Od asistenta pripravnika do redovnog profesora, akademski put prof. dr Mirjane Kijevčanin u potpunosti je vezan za Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu, na kojem je zaposlena od 1996. godine. U zvanje redovnog profesora izabrana je 2013. godine, dok od 1. oktobra 2024. godine obavlja dužnost dekana ovog fakulteta. Naučnoistraživački rad profesorke Kijevčanin usmeren je na hemijsko inženjerstvo, sa posebnim naglaskom na termodinamiku rastvora, modelovanje i optimizaciju procesa, kao i na čistiju proizvodnju, energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije. Objavila je preko 150 radova u međunarodnim časopisima, koji su citirani više od 2.500 puta, uz H – index 30 (Scopus, 2024). Aktivno doprinosi naučnoj zajednici kao član uredničkih odbora nekoliko uglednih međunarodnih časopisa i kao recenzent više od 100 naučnih radova i evropskih projekata. Takođe, učestvovala je u realizaciji brojnih nacionalnih i međunarodnih projekata, razvijajući uspešnu saradnju sa industrijskim i akademskim institucijama širom Evrope i sveta.
IED Srbija: Poštovana dekanice, kao posvećeni promoter Tehnološko-metalurškog fakulteta i nauke, kako vidite ulogu fakulteta u unapređenju naučnoistraživačkog rada i jačanju saradnje sa industrijom, kako u Srbiji tako i na međunarodnom nivou?
Prof. dr Mirjana Kijevčanin: Tehnološko-metalurški fakultet ima dugu tradiciju uspešne saradnje sa industrijom, koja datira još od osnivanja 1925. godine. Fakultet je oduvek bio most između teorije, savremenih tehnoloških dostignuća i njihovih primena u industriji, što omogućava kontinuirano unapređenje nastavnih planova i programa, kao i primenu najsavremenijih tehnoloških dostignuća u praksi. Kroz naučni i stručni rad odgovaramo na izazove vremena, stvarajući rešenja koja imaju direktnu primenu u industriji.
Posebno se ponosimo našim međunarodnim uspehom, koji uključuje doprinos našeg Fakulteta visokim pozicijama Univerziteta u Beogradu na globalnim rang-listama, kao i pojedinačnim priznanjima za naše profesore. Ove rezultate ostvarujemo kroz intenzivnu saradnju sa univerzitetima i institucijama širom sveta, kroz razmenu znanja, tehnologija i iskustava. Kroz saradnju sa domaćim i inostranim privrednim kompanijama, doprinosimo unapređenju industrijskih procesa i pružamo podršku u rešavanju konkretnih izazova, dok istovremeno naši studenti stiču iskustva koja ih pripremaju za globalno tržište rada.
Sve ovo čini naš Fakultet ne samo obrazovnom institucijom, već i važnim akterom u razvoju nauke i tehnologije, kako u Srbiji, tako i na međunarodnoj sceni.
IED Srbija: Možete li nam reći više o saradnji Tehnološko-metalurškog fakulteta sa projektom IED Srbija? Na koji način ova saradnja doprinosi obrazovanju i profesionalnom razvoju studenata?
Prof. dr Mirjana Kijevčanin: Saradnja na projektu IED Srbija ima veliki značaj za naš Fakultet i pruža studentima priliku da kroz praktične aktivnosti bolje razumeju savremene industrijske procese, kao i izazove u oblasti zaštite životne sredine. Zajedničke aktivnosti koje organizujemo u okviru projekta ne samo da osnažuju obrazovni proces, već i omogućavaju našim studentima da se razvijaju kao stručnjaci spremni da odgovore na zahteve industrije i doprinesu održivom razvoju.
Posebno bih istakla ciklus predavanja koji je sproveden u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine i projektom, pod nazivom „Primena propisa iz oblasti zaštite životne sredine: od teorije do prakse“. Ovaj program je studentima pružio priliku da se upoznaju sa procesima primene zakonske regulative u industriji, ali i da obiđu industrijska postrojenja i tako se upoznaju sa sprovedenim rešenjima i u praksi. Ova predavanja su bila veoma značajna za pripremu naših studenata za praktičan rad nakon studija.
Uz to, saradnja na ovom projektu već nekoliko godina uključuje i aktivnosti na organizovanju takmičenja za srednjoškolce „Tehnološka studija slučaja“, koje učenicima pruža priliku da kroz rad na rešavaju realnih problema iz oblasti zaštite životne sredine testiraju svoja inženjerska znanja.
Nedavno smo započeli novi vid saradnje na projektu, kroz organizaciju radionica za učenike osnovnih škola. Studenti našeg fakulteta imali su priliku da se aktivno uključe u rad sa najmlađima, prenoseći im svoje znanje i promovišući važnost zaštite životne sredine. Ove radionice su naišle na izuzetno pozitivan odjek – deca su reagovala sa velikim interesovanjem i entuzijazmom, a utisci su bili izuzetno pozitivni kako među učiteljima, tako i među studentima i profesorima. Verujem da će se ovakav vid aktivnosti nastaviti i u budućnosti, s obzirom na uspešnost i sjajan prijem ovih radionica. One su ne samo važan doprinos obrazovanju i podizanju svesti kod najmlađih, već i značajno iskustvo za naše studente.
IED Srbija: Na koji način Tehnološko-metalurški fakultet doprinosi razvoju zelenih tehnologija i održivih industrijskih praksi? Kako vidite ulogu fakulteta u ostvarivanju ovih ciljeva, posebno kroz saradnju sa projektima koji se realizuju na fakultetu?
Prof. dr Mirjana Kijevčanin: Razvoj zelenih tehnologija i održivih industrijskih praksi je u središtu istraživačkih i obrazovnih aktivnosti našeg fakulteta, koji ove godine proslavlja značajan jubilej – 100 godina postojanja. Tokom jednog veka rada, naš fakultet se profilisao kao vodeća obrazovna i naučna institucija, posvećena pronalaženju rešenja za izazove održivosti.
Kroz naučna istraživanja, poput razvoja novih materijala i izvora energije, unapređenja energetske efikasnosti i drugih srodnih oblasti, kao i kroz edukaciju budućih inženjera, kontinuirano radimo na razvoju inovativnih pristupa zaštiti životne sredine. Projekti poput IED Srbija dodatno nas osnažuju u ovim naporima, pružajući okvir za saradnju sa industrijom i priliku da naši istraživački rezultati nađu primenu u praksi.
Na taj način Fakultet ne samo da učvršćuje svoju ulogu spone između nauke, obrazovanja i industrije, već i direktno doprinosi unapređenju industrijskih standarda i oblikuje održivu budućnost za naredne generacije. Ponosni smo što, uz podršku ovakvih projekata, nastavljamo tradiciju izvrsnosti i inovativnosti koja traje već skoro jedan vek.